Testament je dokument kojim se raspolaže imovinom za slučaj smrti. Taj dokument može samo lično da se sastavi i jedino onda ako je čovek u stanju da upravlja svojim postupcima tj. ako ima punu poslovnu sposobnost. Ako čovek ne napravi testament dok ima punu poslovnu sposobnost to više neće moći da uradi kada mu ta sposobnost bude ograničena.

Sprovodjenje testamenta je privatni posao i zato je važno da se u testamentu imenuje lice koje ce biti izvrsilac testamenta i poverenik zaostavštine.

Jedan čitalac je postavio pitanje kakve kvalifikacije čovek mora da ima da bi mogao da bude Estate Trustee ili izvršitelj testamenta i poverenik zaostavštine. Zakon je ostavio široku mogućnost da lice koje uživa poverenje ostavioca ne bude diskvalifikovano usled nekih formalnih razloga. Estate trustee mora biti lice koje ima prebivalište u Ontariu i poslovno je sposobno sto znači mentalno i fizički u stanju da izražava svoju volju i upravlja svojim postupcima. Ne postoje nikakvi drugi uslovi u pogledu srodstva, obrazovanja ili kvalifikacija. Estate Trustee moze biti i naslednik. U nadležnosti estate trustee-ja, koga po pravilu imenuje ostavilac u svom testamentu je da ispuni volju ostavioca nakon što je ispunio sve obaveze prema poveriocima i drzavi.

Sa praktične strane, to je kompleksan i odgovoran posao koji imenovani poverenici zaostavštine često delegiraju profesionalcima kao što su advokati. Za naslednike tu nastaje novi problem jer advokat poverenika zaostavštine nije njihov advokat. Glavna teškoća za naslednike nastaje u tome što imaju teškoću da dobiju punu i detaljnu informaciju o plaćanjima i prihodima ostavinske mase. Ako poverenik zaostavštine tu informaciju uskraćuje naslednicima veliki su izgledi da se radi o zloupotrebi na štetu naslednika. Jedini put je da poverenika zaostavštine pozovu pred sud da položi račun, jer samo sud ima moć da natera poverenika zaostavštine da položi račun. Da bi u tome uspeli naslednici moraju da iniciraju ovaj postupak o svom trošku što za naslednike iz inostranstva može biti nepremostiva teškoća. Zato su naslednici kojima pripada nasledstvo iz inostranstva posebno u slučaju kada nema testamenta, ne retko žrtve prevare u kojoj je teško saznati vrednost imovine, opravdanost plaćanja i troškova iz zaostavštine. Jedan od problema je što ima suviše posrednika a naslednici su nekad i u zabludi koga su ustvari ovlastili.