Zašto je potrebno imati testament?

https://www.vesnavojvodic.com/zasto-je-potrebno-imati-testament/

Stara poslovica, da postoje jedino dve stvari koje su sigurne u životu: smrt i porez, je surovo precizna i tačna. Zato je veoma važno da za života razmislimo o tim izvesnostima radi dobra naših bližnjih i radi odgovornosti prema godinama napora da steknemo imovinu. Verujem da nije zanemarljiv broj onih čitalaca koji imaju imovinu na teritoriji bivše Jugoslavije od koje u mnogim slučajevima nećete videti mnogo koristi, jer su preci, računajući na čast i prećutne ili usmene sporazume, propustili da uknjiže vlasništvo, ili jednostavno ostavniski postupci iza predaka nikad nisu sprovedeni i imovina nikad nije podeljena medju naslednicima. Kada se toj situaciji dodaju svetski i lokalni ratovi, sve postaje još komplikovanije. Ne treba zanemariti administrativne prepreke koje su dobile novi polet nastankom novih suverenih država iz Jugoslavije, uvodjenjem novih zakona i službi. Nije redak slučaj da vlasnički interes nad jednom imovinom ima 15 ili više ljudi. Niko ne želi da ulaže da se imovina održava i tako imovina propada i nestaje i svi ostaju sirimašniji i nezadovljniji. U zapadnom svetu odricanje od nasledja je gotovo nepoznata stvar ali je činjenica da je prenos vlasništva, uknjižba i brisanje hipoteke stvar koja se odvija digitalnom brzinom sa minimalnim učešćem države čija uloga je korektivno-formalna i sporadična.

Da predjemo na stvar o testamentima:

Propisi o nasledjivanju spadaju u Kanadi u nadležnost provincija i razlikuju se zavisno od toga dali je ostavilac imao prebivalište ili nekretnine u Ontariu ili nekoj drugoj provinciji. Momentom smrti ostavioca njegova imovina postaje poreski obveznik. Svaka zaostavština mora da ima svog poverenika ili kako se to ovde zove Estate Trustee. Ako ostavilac ne opredeli u svom testamentu ko će da mu bude estate trustee, sud će ga odrediti. Estate Trustee postaje titular celokupne ostaviočeve imovine koji može njome da raspolaze ne bas sasvim slobodno jer je odgovoran poveriocima za izmirenje ostaviocevih dugova a naslednicima za isplatu njihovog naslednog dela. Za mene kao pravnika je ovo bilo šokantno otkrice kad sam dosla u Kanadu i shvatila da estatate trustee postaje u ovlašćenjima ništa manje nego vlasnik cele imovine ostavioca i da je on tek potom (kad plati poreze i dugovanja, prenosi na naslednike) To je suštinska razlika izmedju našeg i kanadskog naslednog prava. Zato ovde svako ima testament a kod nas još uvek retko ko. Zato je važno imati testament, jer želite da opredelite kome će dopasti vaša imovina posle vaše smrti da njome upravlja dok je ne podeli na naslednike. Druga važna razlika je što se nasledjivajnje po zakonskom naslednom redu (kad nema testamenta) ovde bitno razlikuje od onog kod nas. Zakonska nasledna prava preživelog supruznika su mnogo veća nego kod nas. Na primer, ako nema dece preživeli supružnik nasledjuje sve. Roditelji i braća i sestre nista ne dobijaju. Ako ima dece ona nasledjuju samo ako nešto preostane od prvih $200,000 koji pripadaju preživelom suprugu. A ono što pretekne preko $200,000 deca dele sa preživelim braćnim partnerom ostavioca zavisno od toga koliko je dece.

Poreska obaveza zaostavstine zasniva se na utvrdjivanju vrednosti ostavioceve imovine na dan smrti ostavioca. (Vrednost nekretnine, vrednost akcija, obračun kamate na novčane uloge – sve se obračunava na dan smrti). Na tako utvrdjenu vrednost plaća se “probate fee” sudu. Taj “probate fee” je nažalost u Ontariu dosta značajan i obračunava se s obzirom na vrednost zaostavštine tj. ostavinske mase. Primera radi za zaostavstinu vrednu $ 500,000 mora da se plati fee od $6,000. Takodje, budući da ostavinska masa postaje poreski obveznik smrcu ostavioca, podnosi se poslednja poreska prijava tzv. terminal T-1.

Postoji još jedna poreska obaveza koja se zove T-3 a to je godisnja poreska prijava na prihode zaostavštine, koja dospeva na godišnjicu smrti, svake godine dok se zaostavština u celini ne raspodeli na naslednike.

Ako imate testament imate mogucnost da sami izaberete ko će biti osoba koja će postati poverenik vaše zaostavštine i to će biti brže i efikasnije, sa manje formalnih prepreka nego ako nemate testament.

Suprug koji je nadživeo ostavioca će u slucaju da ostavilac umre bez testamenta moći da podnese zahtev da bude imenovan kao estate trustee, ali ako su ostavioca nadživela samo deca, oni ce morati da polože bond u vrednosti zaostavštine da bi bili imenovani kao poverenici zaostavštine (estate trustee). U slučaju da vaša deca nisu punoletna ili da ne mogu da polože u sud bond u vrednosti zaostavštine, imovina je izložena propadanju i velikim troskovima i kada stigne do ruku onih koji po zakonu nasledjuju mnogo će se vrednosti potrošiti na administrativne troškove.
Naročito je važno imati testament ako ste imali više brakova i decu iz više brakova. Obaveza da plaćate izdržavanje maloletnoj deci i bivšem bracnom partneru može da dovede do spora medju naslednicima i velikog gubitka vrednosti zaostavštine dok se spor ne okonča.
Ako imate maloletnu decu, onda svakako treba predvideti ko će se o njima starati ako se vama i vašem bračnom partneru nešto dogodi. Ako niste u svom testamentu naveli ko će se o njima starati onda će sudbinu vaše dece odlučivati državna služba koja se brine o deci. Prilikom sastavljanja testamenta imajte u vidu da sve što bi trebalo da naslede vaša deca ako su maloletna u trenutku vase smrti a u testamentu niste imenovali njihovog staratelja (guardian) ili poverenika (trustee) oni će dobiti tek kad steknu punoletstvo.

Mnogi misle da potreba za testamentom razresava time sto imate zajednički račun (joint account) sa supružnikom i što je vlasništvo nad porodičnom kućom (joint tenancy) sa suprugom. Ovo je samo donekle tačno. Ako postoje potraživanja za izdržavanje (deca iz drugog braka ili vanbračna) razvedena supruga koja ima pravo na izdrzavanje ili ako neko od naslednika to ospori, svako vlasništvo koje je suvlasništvo može biti podvrgnuto osporavanju i dokazivanju dali je ili nije to suvlasništvo sa pravom nadživelog da smrću suvlasnika postane vlasnik celoga. Odnosno, dali je suvlasnički račun u banci bio racun kome su obe strane imale nameru da bude sa pravom da onaj koji nadzivi postaje iskljucivi vlasnik celoga, ili je u druga osoba ovlašćena da postupa kao suvlasnik računa zasnovano samo iz prakticnih razloga da bi oba vlasnika imala jednak i nesmetan pristup racunu za zivota ali ne i za slucaj smrti. To je cesto slucaj i sa tzv. suvlasničkom imovinom koju jedan ili oba roditelja imaju sa jednim detetom.

Sastavljnjem testamenta koji mora biti sastavljen i potpisan uz ispunjavanje strogih formalnih zahteva ostavilac ova pitanja rešava svojom voljom i odlukom koju će sud da uvaži ako je testament sastavljen u potrebnoj formi. Bez testamenta najvažnija pitanja koja se ticu vaših najblizih i svega materijalnog što ste stekli za života biće rešavana sporije i u proceduri koja će biti skuplja i koja će duže trajati.

Dakle, smrću ostavioca imovina ne prelazi automatski na naslednike već sva imovina prelazi u ruke ostavinskog poverenika koji ima punu moć raspolaganja da prvo isplati dugove i poreske obaveze ostavinske mase a tek onda da podeli imovinu na naslednike.
Staranje nad svojom maloletnom decom nemojte prepustiti državi vec o tome odlucite na vreme sami. Imajte u vidu da imenujete osobu ili osobe koje imaju status u Kanadi i prebivalište u provinicji u kojoj živite.

Posted By

admin

Leave a Reply

Your email address will not be published.