Отворено писмо Министарству правде Републике Србије

http://www.vesnavojvodic.com/%d0%be%d1%82%d0%b2%d0%be%d1%80%d0%b5%d0%bd%d0%be-%d0%bf%d0%b8%d1%81%d0%bc%d0%be-%d0%bc%d0%b8%d0%bd%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%80%d1%81%d1%82%d0%b2%d1%83-%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%b4%d0%b5-%d1%80/

Od početka 2017-te godine građani koji žive u Kanadi izloženi su velikim preprekama prilikom overe punomoćja kojim daju ovlašćenja za raspolaganje nepokretnom imovinom u Srbiji. Diplomatska predstavništva Srbije u Kanadi uspostavila su novu praksu. U mnogim slučajevima rezultat nove prakse je da su čitave kategorije građana suočene sa nekad nepremostivim teškoćama u vršenju svojih vlasničkih prava na nekretninama u Srbiji. Problematično je sto je nova praksa uspostavljena kao jedini, način overe punomoćja i izjava koje se odnose na prava na nekretninama. Od vremena kada je ova praksa ustanovljena, konzulat Republike Srbije u Torontu i ambasada u Otavi odbijaju da kompletiraju process pune legalizacije odnosno nadoveru punomocja i nasledničkih izjava nastalih u Kanadi koje se odnose na nekretnine. Faktičkim ukidanjem procesa pune legalizacije dokumenata kojima se ovlašćuje za promet nekretnina čitave kategorije građana koji ne govore srpski jezik su suočeni su sa velikim teškoćama u vrsenju svojih vlasničkih prava u Srbij. Ta praksa pogađa naročito nacionalne manjine koji se služe svojim jezikom, stare i nemocne osobe, kao i osobe koje zive daleko od Konzulata u Torontu i Ambasade u Otavi.

U čemu se sastoji ta nova praksa? Tumačenjem Ministarstva pravde Republike Srbije od 07.12.2017. overa punomoćja za promet nekretnina i nasledničke izjave čiji su predmet nekretnine moze da se obavi jedino u konzularnim predstavništvima Srbije na službenom jeziku i pismu Srbije. Lica koja govore srpski jezik i čitaju ćirilicu sa relativnom lakocom mogu da overe svoj potpis ako poseduju vazeću vozačku dozvolu ili važeći pasoš. Ali ako nisu aktivni putnici ili vozači, imaju problem kako da se identifikuju ako nemaju pasoš ili ličnu kartu Srbije. Problem takodje nastaje i za brojne gradjane koji ne govore dobro srpski jezik. Oni koje ne govore srpski jezik, ili smatraju da ga ne govore dovoljno da bi razumeli pravnu terminologiju, dužni su da o svom trošku u konzulat dovedu sa sobom na dan overe “ovlašćenog prevodioca” i dva svedoka koji su nesrodni i koji govore i razumeju srpski jezik. Konzulat i ambasada ce odbiti da overe izjavu potpisanu pred lokalnim javnim beleznikom i nadoverenu od strane ministarstva spoljnih poslova ako se izjava ili punomocje odnose na prava na nekretninama.

Ovakva praksa zasniva se na pogrešnim predpostavkama da državne i društvene inistitucije na nacin kako su ustanovljene u Srbiji postoje u identicnom obliku i u Kanadi, i da je relativno jednostavno naći nesrodna lica koja govore srpski i engleski i koji su, uz to, slobodni u radno vreme da se pojave u prostorijama konzulata. Rezultat tih pogresnih predpostavki je da su mnogi gradjani nastanjeni u Kanadi suočeni sa komplikovanim uslovima overe svog potpisa na punomoćju kojim će putem punomoćnika da raspolazu svojom nepokretnom imovinom u Srbiji. Evo nekoliko ilustracija kako se režim Srbije i Kanade razlikuju:

PREVODIOCI: U Kanadi onaj ko zna jezik taj i prevodi. Prevod je prihvaćen ako prevodilac izjavi pod zakletvom pred Javnim Beležnikom da zna jezike u pitanju, i da je prevod tačan. Sve akreditacije prevodilaca bilo da su od agencija za prevođenje ili drzavnih organa nemaju same za sebe nikakvu posebnu vrednost kada prevod nije zadovoljavajući. Za tačnost prevoda odgovara samo prevodilac lično. Prevodilačke agencije u kojoj prevodilac ima clanstvo ne predviđaju nikakvu proceduru za prevodioca koji netačno prevede ili odbije da učini ispravku. Ako prevodilac odbije da ispravi grešku u prevodu to je stvar između prevodioca i onoga ko ima primedbu na tačnost prevoda. Pojam ovlašćenog prevodioca u zemlji u kojoj postoje spiskovi stalnih sudskih tumača i ustanovljena praksa da je samo prevodilac sa spiska ovlašćenih prevodilaca kvalifikovani prihvaćen da prevodi razlikuje se od pojma ovlašćenog prevodioca gde je prevodilaštvo biznis u kome vlada slobodna tržišna konkurencija. Na primer ja kao pisac ovih redova govorim srpski jezik kao maternji i imam 10 godina prakse kao advokat u Beogradu. Takodje imam završen pravni fakultet (common law) u Kanadi i položen pravosudni ispit sa 16 godina prakse kao advokat u Torontu. Iako redovno sačinjavam pravne dokumente na engleskom i na srpskom ja nemam nikakvu zvaničnu kvalifikaciju kao prevodilac.

IDENTIFIKACIJA: U Kanadi ne postoji lična karta. Ne postoji zakonom predviđen univerzalni obavezni režim identifikacionog dokumenta koji svaki punoletni građanin ima dužnost da pribavi i u svako vreme poseduje kod sebe. Svako ko ima profesionalnu obavezu da identifikuje neku osobu, (advokati, javni beležnici, bankarski službenici, lekari, policajci itd.) imaju raličito ustanovljenu obavezu kako se ta identifikacija i na osnovu čega smatra pravilno obavljenom. U tom smislu postoji širok spektar diskrecije, baš zato što ne postoji univerzalni obavezni identifikacioni dokument. Primera radi, ako osoba ne vozi ili ne putuje nece imati ni vozačku dozvolu ni pasoš, što ni u kom slučaju nije razlog da bude ignorisana ili diskriminisana kao subjekt prava. Zato u Kanadi process identifikovanja i verifikovanja identiteta neke osobe zavisi od svrhe za koju se identifikacija obavlja i cesto je metod identifikacije ostavljen na diskreciju onome ko obavlja identifikaciju ili verifikuje identitet. Suština nije u tome da li je neko pokazao validan identifikacioni dokument, vec da li je identitet tačno utvrđen na nacin zadovoljavajuci za onoga kome je identifikovanje povereno ili stavljeno u nadležnost za konkretnu svrhu. Konzulat u Torontu, polazeći od identifikacionog režima zemlje koju predstavlja, zahteva da lica koja se pojavljuju kao svedoci koji govore srpski jezik dostave svoje validne pasoše. To je još jedna dodatna teškoća s obzirom da mnogi nemaju potrebu da imaju validan pasoš zato sto ne putuju van zemlje, ili ne poseduju vozačku dozvolu jer ne voze.

DVA SVEDOKA KOJI GOVORE SRPSKI A NESRODNI SU: Vlasnici nekretnina u Srbiji koji žive u Kanadi su često osobe koje treba nasledjem da steknu nekretnine u Srbiji. Mnogi takvi gradjani su rodjeni u Kanadi i nije redak slucaj da ne znaju dovoljno Srpski jezik da bi razumeli sadrzaj pravnog dokumenta.

Novo ustanovljena praksa kojom se odbijanje pune legalizacije dokumenata obavlja ne pruža istu pravnu zaštitu koja je omogućena građanima u Srbiji. Odbijanje konzularnih sluzbenika da se overe autenticnost potpisa i pečata ministarstva spoljnih poslova Kanade ne obavlja se ni u kakvoj formi koja bi građanima omogućila uvid u razloge takvog odbijanja i pravni lek tj. pravo žalbe na takvu odluku. Javni beležnici su dužni da u slučaju da odbiju da izvrše overu, moraju da donesu formalnu odluku na koju postoji parvo žalbe. Ovde se formalne odluke ne donose, niti postoji žalbeni postupak. Nova praksa naročito pogadja osobe koje ne vladaju srpskim jezikom, osobe koje žive udaljeno od Toronta ili Otave, (konzlarni predstavnici ne dolaze u rezidencije građana radi overe) kao i osobe koje usled starosti ili bolesti nisu mogućnosti da pristupe u jedno od ukupno dva diplomatsko-konzularna predstavnistva u državi Kanadi, koja se prostire se na teritoriji od šest vremenskih zona! Napominjem da ovde nije reč o dokumentima kojima se raspolaže imovinom već o punomocju kojim se pravo raspolaganja delegira na osobu u Srbiji koja će u svojstvu punomoćnika da pristupi kod nadležnog javnog beležnika radi zaključivanja ugovora kojim se raspolaže pravom na nekretninama ili koja ih zastupa u ostavinskom postupku.

Novom praksom ustanovljen je jedan isključiv način overe punomocja kojim se ovlašćuje osoba u Srbiji za zastupanje u poslovima vezanim za vlasništvo nad nekretninama. Ta praksa namece zahteve kojima je nemoguce udovoljiti. Naime od gradjana koji ne govore srpski trazi se da pristupe u konzulat u prisustvu dva nesrodna svedoka koji govore srpski. Vecina gradjana koji imaju imovinu u srbiji ako su srpskog etnickog porekla porekla poznaje samo bliske srodnike koji govore srpski, a srodnici ne mogu da svedoce. Uloga svedoka u ovom kontekstu nije sasvim jasna s obzirom da je stranka dužna da sama izabere prevodioca koji je ovlašćen i koga kao ovlašćenog konzulat treba da prihvati.

Zašto se prema gradjanima koji ne govore srspki postupa kao da su maloumni? Zašto im nije dozvoljeno da sami obezbede prevod na engleski, da se sami pobrinu za pravni savet ako im je potreban, da ugovore da im javni beležnik iz njihovog grada dodje u njihovu rezidenciju radi overe, nego im se umesto toga nameće procedura kojoj je teško ili nekad nemoguće udovoljiti. Detaljno objasnjenju Ambasade u Otavi u vezi nove prakse, koje sam na zahtev dobila je u nastavku citirano i zavredjuje poseban komentar koji je umetnut u citirani dokument u kurzivu i podvučen

“Министарство правде Републике Србије, у свом мишљењу од 7.12.2016. године, донело је тумачење да дипломатско-конзуларна предтавништва Републике Србије у иностранству имају обавезу [ova obaveza postoji od kako postoje konzularni poslovi i ne predstavlja ništa novo, Takodje čl. 8 Zakona o javnom beležništvu predviđa da strane javnobeležničke isprave imaju isto pravno dejstvo kao i javnobeležničke izjave sačinjene po Zakonu o javnombeležništvu Srbije] да започну са вршењем одређених јавнобележничких функција [javnobeleznicke funkcije su overe potpisa na dokumentima i overe kopija od originala takve funkcije ne nekada obavljao iskljucivo sud ili opstina dok nije uvedena sluzba javnog beleznistva]на основу члана 5, тачка Ф) Бечке конвенције о конзуларним односима (1961.), члана 9, став 2. Закона о спољним пословима Републике Србије, Закона о јавном бележништву Републике Србије (2014) као и члана 18, у вези са чланом 21. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља (1982.).

Измене се односе на пуномоћја, изјаве и сагласности трећих лица која се односе на промет (теретни и бестеретни) непокретности које се налазе на територији Републике Србије. Овакве исправе морају бити сачињене у форми коју предвиђају Закон о јавном бележништву Републике Србије и Закон о облигационим односима Републике Србије (1978.)

Форма пуномоћја. – Форма пуномоћја уређена је чланом 90. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈˮ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89, „Службени лист СРЈˮ 31/93): „Форма прописана законом за неки уговор или који други правни посао важи и за пуномоћје за закључење тог уговора, односно за предузимање тог посла.ˮ Следствено томе, ако је за главни уговор предвиђена форма потврђене (солемнизоване) исправе, пуномоћје мора бити дато у тој истој форми. Обична овера потписа (легализација) није довољна.

Zakon o javnom beležništvu predviđa različite oblike overe:čl. 93 overavanje nejavne isprave (solemnizacija) , obicnu overu potpisa i u slucaju raspolaganja poslovno nesposobnih lica javnobeleznicki zapis kao razlicite forme overe potpisa na dokumentu. Ontario kao common law jurisdikcija najveći broj pravila o javnobeležničkim poslovima zasniva na tradiciji koja predviđa da se po službenoj dužnosti prilikom svake overe potpisa na dokumentu pazi na poslovnu sposobnost i slobodu volje potpisnika kao in a cinjenicu da je beležnik zadovoljan da potpisnik razume suštinu prirode dokumenta koji potpisuje. Javni beleznik uglavnom ne daje pravni savet, ali pošto javno-beleznicka i advokatska sluzba nisu odvojene u common-law rezimu Ontarija, preporučljivo je navesti da li je javni beleznik dao pravni savet ili ne. Prema tome kriterijumi predvidjeni za solemnizaciju veoma su slicni kriterijumima svake overe u common law režimu Ontaria.

Obicna overa potpisa je izbrisana iz Zakona o javnom beležništvu i predmet je Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa (Sl. Glasnik RS br. 93/2014 i 22/2015)overe po ovom zakonu takođe obavljaju javni beležnici.

Primera radi kod obične overe potpisa javni beležnik u Srbiji čak ne navodi da je potpisnik izjavio da je pročitao dokument ili da je upoznat sa sadržinom dokumenta koji potpisuje što bi trebalo da je minimum prilikom svake javnobeležničke overe jer bi se time makar isključila mogućnost da se kasnije osporava overa jer je overen potpis na pogrešnom dokumentu.

а– Давање пуномоћја у форми потврђене (солемнизоване) исправе. – На основу члана 93. Закона о јавном бележништву и члана 90. Закона о облигационим односима, у форми потврђене (солемнизоване) исправе сачињавају се:

– пуномоћје за закључење уговора којима пословно способно лице преноси на друго лице својину на непокретности, на пример пуномоћје за закључење уговора о продаји ако је продавац пословно способно лице, пуномоћје за закључење уговора о размени (трампи) ако су оба уговорника пословно способна лица, пуномоћје за закључење уговора о поклону ако је поклонодавац пословно способно лице, пуномоћје за закључење уговора о доживотном издржавању ако је прималац издржавања пословно способно лице;

– пуномоћје за закључење уговора којим се заснивају стварне и личне службености;

– пуномоћје за закључење уговора о хипотеци, али само ако уговор о хипотеци не садржи изричиту изјаву обвезаног лица да се на основу уговора о хипотеци може, ради остварења дуговане чинидбе, по доспелости обавезе непосредно спровести принудно извршење (у пракси је такав уговор о хипотеци реткост);

– пуномоћје за давање заложне изјаве, али само ако заложна изјава не садржи изричиту изјаву обвезаног лица да се на основу ње може, ради остварења дуговане чинидбе, по доспелости обавезе непосредно спровести принудно извршење (у пракси је таква заложна изјава реткост).

б– Давање пуномоћја у форми јавнобележничког записа. – На основу члана 82. Закона о јавном бележништву и члана 90. Закона о облигационим односима, у форми јавнобележничког записа сачињавају се:

– пуномоћје за закључење уговора којим пословно неспособно лице преноси на друго лице својину на непокретности, на пример када законски заступник (родитељ или старалац) овлашћује пуномоћника да прода непокретност пословно неспособног лица која се налази у Републици Србији;

– пуномоћје за закључење уговора о хипотеци, али само ако уговор о хипотеци садржи изричиту изјаву обвезаног лица да се на основу уговора о хипотеци може, ради остварења дуговане чинидбе, по доспелости обавезе непосредно спровести принудно извршење (у пракси је доминантна таква варијанта уговора о хипотеци);

– пуномоћје за давање заложне изјаве, али само ако заложна изјава садржи изричиту изјаву обвезаног лица да се на основу ње може, ради остварења дуговане чинидбе, по доспелости обавезе непосредно спровести принудно извршење (у пракси је доминантна таква варијанта заложне изјаве).

Što se tiče javnobeležničkog zapisa lica koja u DK predstavništvima obavljaju javnobležničke poslove u okviru svojih konzularnih dužnosti a nisu lica iz reda advokata ili javnih beleznika Srbije, nisu kvalifikovani da sačinjavaju javnobeležničke zapise jer nemaju kvalifikacije (zavrsen pravni fakultet i status u komori) da daju pravni savet. Primera radi, osoba koja obavlja javnobeležničke poslove u Otavi nije pravnik. U 2017 ove poslove u Torontu je takodje obavljala osoba koja nije pravnik.

С обзиром на горе наведено, лица која намеравају да врше промет непокретностима на територији Републике Србије или су позвана да дају наследничку изјаву у оставинском поступку који се води на територији Републике Србије НЕ МОГУ оверити исправу пред иностраним јавним бележником, већ искључиво пред јавним бележником у Републици Србији или дипломатско-конзуларним представништвом Републике Србије (у Канади- Амбасада Р. Србије у Отави и Генерални конзулат Р. Србије у Торонту).

Zaključak iz predhodnog paragrafa nikako ne sledi iz gore navedenog. Ničim nije zabranjeno da se izjava overi pred stranim javnim beležnikom ukoliko javni beležnik postupa po zakonima i pravilima svoje službe u zemlji gde je imenovan za javnog beležnika. Forma i jurisdikcija su različiti pojmovi koji su u ovom zakljucku pogrešno izjednačeni. Tumačenje Zakona o obligacionim odnosima sa poslednjim izmenama iz 1993 sa odredbama Zakona o Javnom beležništvu koji je donet 18 godina kasnije i ustanovljava službu javnog beležništva koja do tada nije postojala u Srbiji, mora biti usaglaseno sa cinjenicom da se tumacenje odnosi na dokumente koji nastaju u inostranstvu koje cl. 8. Zakona o javnom beležništvu predviđa.

Молимо да странке које Вам се обрате са захтевом за оверу оваквих исправа, упућујете директно на неко од два дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије у Канади.”

S obzirom da Kanada nije potpisnica Haške konvencije o ukidanju procesa pune legalizacije od 1961 godine, upotreba Apostila ne važi u Kanadi. Proces pune legalizacije nije formalno ukinut ni jednim zakonom. Ukinut je de facto cinjenicom odbijanja konzularnih sluzbenika da verifikuju potpis i pecat javnog beležnika i ovlašćene osobe ministarstva spoljnih poslova Kanade. Postupajući na taj nacin službenici konzulata, prekoračuju ovlašćenja iz svoje nadležnosti tako što ulaze u sadržaj dokumenta i odbijaju da kompletiraju proces pune legalizacije na dokumentu koji je sadržinom dozvoljen pravni posao, kao sto je punomoćje za kupoprodaju nekretnina ili naslednička izjava o prihvatanju nasleđa. Time se konzuralnim službenicima Srbije nameće da uzurpiraju nadležnost postupajuceg javnog beleznika na teritoriji gde se nepokretnost u Srbiji nalazi. Taj teritorijalno nadležan javni beležnik je jedini ovlašćen da prihvati ili ne prihvati punomoćje za zaključenje kupoprodajnog ugovora. Konzularne poslove u Kanadi često obavljaju osobe koje nisu pravnici. Uzurpirajući ovlašćenja koja jedino ima nadležni javni beležnik na teritoriji Srbije, vlasnicima nekretnina u Srbiji koji su nastanjeni u Kanadi je uskraćena i formlna odluka o odbijanju i parvo žalbe.

Molim nadležno Ministarstvo Pravde, Ministarstvo Spoljnih Poslova Srbije i Javnobeležnicke komore RS i AP Vojvodine da ove primedbe uzmu u razmatranje i da diplomatskokonzularnim predstavništvima Kanade daju instrukcije kojima se neće diskriminisati vlasnici nekretnina u Srbiji s obzirom na znanje jezika, starost i udaljenost od DK predstavnistava i kojima se neće neosnovano suspendovati procedura pune legalizacije dokumenata.

Ukoliko je bilo koje od imenovanih tela i organa Republike Srbije zainteresovano za diskusiju po ovom pitanju biće mi drago da učestvujem sa svojim znanjem i iskustvom.

Posted By

admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *